Где жил король Сербии Петр Первый Карагеоргиевич? В Белграде? В каком именно дворце? Как этот дворец выглядел внутри

Первоначально резиденцией Петра Первого был Старый Дворец на углу краља Милана и Драгослава Јовановића, затем, с сентября 1919 - дом по адресу Васе Пелагића 40.

Лечился Е. К. В. в разных местах: Брестовачской Бане, Ковиляче, Рибарской Бане и Враньской Бане. Вероятно, в каждой из бань у него была своя резиденция. В Брестовачской Бане, например, он жил на вилле Топлица. (Источник: "Блиц-Жена", Осам краљевских бања у Србији)

Совершить виртуальный тур по Старому Дворцу можно на сайте stari-dvor.futuring.rs Вот как он описан на официальном сайте Белграда:

"Данас посетиоце очекује Стари двор који је временом изменио свој првобитни унутрашњи и спољашни изглед. Из Централног хола (површине 130 м2) најпре се улази у Црвени салон у коме ће вероватно највише пажње привући "Портрет девојке" који је 1862. насликао Ђура Јакшић. Ту је и слика Исмета Мујезиновића "Прелаз пеко Неретве". У овом салону су и поклони делегација: две порцуланске вазе са мотивима из Санкт Петерсбурга (поклон руске делегације) и чинија (поклон данске делегације). Са леве стране код улаза у Жути салон изложен је факсимил писма папе Јована VIII од 16. априла 878. године - најстаријег писаног документа у коме се помиње словенско име Београд. То је, заправо, део Регистра папе Јована VIII који се данас чува у Архиву Ватикана. Поред факсимила је и уметничка интерпретација овог документа, рад познатог сликара и графичара, професора Факултета ликовних уметности Бранка Миљуша. Са десне стране код улаза изложен је Орден народног хероја којим је Београд одликован 20. октобра 1974.

У следећем Жутом салону неколико је изузетних слика. Ту су слике Саве Шумановића, Јована Бијелића, Петра Лубарде, Миодрага-Бате Михајловића, Љубе Лаха, Јована Зоњића, Пеђе Милосављевића, Петра Омчикуса и Васе Поморишца као и скулптуре у дрвету Ристе Стијовића. У овом салону изложени су и поклони страних државника, делегација, удружења и савеза: већи број украсних тањира, ваза и скулптура.

Из Жутог салона улази се у Свечану салу чија је површина 260 м2. Горњи делови зидова украшени су витражима који илуструју народноослободилачку борбу и радно прегалаштво. На конзолама испред огледала, одмах код улаза са леве и десне стране, налазе се месингани чираци високи 65 cm француске израде, две стојеће пепељаре са украсним фигурама три змије (на десној страни), као и две вазе и порцулански свећњак (на левој страни). На другом делу сале је бомбоњера са два анђела, рађена у истој техници као и чираци и порцуланске вазе. Из ове сале се може изаћи на терасу.

Ентеријер Салона XIX века уредио је Музеј града Београда у духу времена када је Стари двор настао. Комодица, секретар, витрина, две конзоле са огледалима, као и сто и две столице у стилу Луј XV представљају оригинални намештај који је користила краљица Наталија Обреновић, супруга краља Милана. У витрини су делови порцуланских сервиса, такође из краљичиног салона, увезени са Запада. Ту је и порцулански тањир са круном и краљевским иницијалима. Изложена црна гарнитура у стилу Наполеон III такође припада том времену, а у удубљеном делу налази се бидермајер салон из прве половине XIX века. Грађанска ношња илуструје како су се Београђани облачили у првој половини XIX века. У овом салону су портрети виђених и угледних грађана: трговца Вула Богдановића и његове жене, аутора Фрање Грифингера, затим Стевана Книћанина, непознатог аутора, Змај Јове Јовановића, рад Уроша Предића из 1938. портрети Јелисавете Коцић и Ђорђа Бимбе, аутора Арсенија Петровића. На централном зиду је велика слика "Весеље пред крчмом", непознатог аутора."